Prihrana

Azot (N)

Vitalan elemenat neophodan za vegetativni i generativni rast i razvoj biljke. Nedostatak azota manifestuje se kroz žućenje lišća, smanjeni porast biljke i veličine plodova, smanjenu otpornost prema biljnim bolestima. Suvišak azota izaziva preterano bujan porast vegetativnih organa dok se generativni slabije formiraju, sazrevanje plodova je prolongirano, povećana je osetljivost na biljne bolesti.

Biljke osetljive na nedostatak azota: zelena salata, kupus, kelj, karfiol, brokoli, kruška, jabuka, malina, breskva.

Fosfor (P)

Neophodan elemenat za razvoj generativnih organa, porast biljke, deobu ćelija, bolje ukorenjavanje biljaka, razvoj semena i ploda kao i rano sazrevanje plodova. Povećava rezistentnost biljke na biljne bolesti.

Nedostatak fosfora usporava porast biljke, stvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka i razvoj mladara. Listovi su na početku tamno zelene boje, dok kasnije dobijaju crveno-ljubičastu boju. Suvišak se retko javlja, ali kada se javi prouzrokuje smanjeni porast biljke, a na listovima se uočavaju tamno mrke pege.

Biljke osetljive na nedostatak fosfora: paradajz, paprika, plavi patlidžan, krastavac, dinja, malina, kajsija, jagoda.

Kalijum (K)

Ima važnu ulogu u metabolizmu biljke: usvajanje i transport svih hraniva i vode, regulisanje pH vrednosti ćelijskog soka u biljci, stimulisanje porasta mladog tkiva, regulisanje osmotskog pritiska čime smanjuje transpiraciju. Povećava otpornost biljaka na napad bolesti, kao i na poleganje. Nedostatak kalijuma uočava se na najstarijem lišću u vidu hlorotičnih i nekrotičnih pega na ivicama listova, koje se uvijaju. Visok odnos N:K u zemljištu nepovoljno utiče na prinos i kvalitet.

Biljke osetljive na nedostatak kalijuma: crni i beli luk, šargarepa, krompir, suncokret, jabuka, kruška, šljiva, breskva, višnja i trešnja.

Kalcijum (Ca)

Izuzetno važan elemenat za strukturu ćelijskih membrana, u njegovom odsustvu ćelije pucaju. Odgovoran je za deobu ćelija, za porast i izduživanje korena, povećava otpornost biljke na bolesti. Simptomi nedostatka kalcijuma uočavaju se na najudaljenijim delovima biljke i na mladom tkivu (vrh korena, na plodovima, ivica mladih listova).

Biljke osetljive na nedostatak kalcijuma: paradajz, paprika, šargarepa, plavi patlidžan, krastavac, dinja, kupus, karfiol, brokoli, zelena salata, krompir, šećerna repa, duvan, jabuka, kruška, breskva, višnja, trešnja, kajsija, dunja, jagoda.

Magnezijum (Mg)

Važan je sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa u biljci.U slučaju nedostatka magnezijuma dolazi do prestanka fotosinteze i razgradnje hlorofila. Simptomi nedostatka magnezijuma uočavaju se na starijem lišću, u vidu intervenozne hloroze-nervi ostaju zelene boje, a površina između njih je žuta.

Biljke osetljive na nedostatak magnezijuma: paradajz, paprika, krastavac, plavi patlidžan, crni luk, kupus, karfiol, španać, krompir, kukuruz, lubenica, duvan, detelina, jabuka, kruška.

Sumpor (S)

Ulazi u sastav proteina, enzima, koenzima, aminokiselina. Obzirom na njegovu nepokretljivost u biljci, simptomi se uočavaju na mladim listovima. Biljka je zaostala u porastu, listovi dobijaju zeleno – žutu boju, prvobitno samo oko laterarnih nerava, a kasnije i po celoj površini. Stabljike su tanke i kratke.

Biljke osetljive na nedostatak sumpora: kupus, brokoli, karfiol, celer, crni luk, lubenica, kukuruz, šećerna repa, lucerka.

Gvožđe (Fe)

Važan elemenat za proces fotosinteze, učestvuje u izgradnji hlorofila. U tkivu biljaka gvožđe povećava otpornost prema suši i bolestima, dok u plodovima reguliše sintezu vitamina. Nedostatak gvožđa nastaje na alkalnim zemljištima, a ispoljava se kao hloroza između nerava lista, sa jasnom razlikom između hloroze i nerva lista. Pri jačem nedostatku lišće pobeli ili dobije spržen izgled.

Biljke osetljive na nedostatak gvožđa: španać, brokoli, pasulj, paradajz, lucerka, kupus, karfiol, celer, ječam, ovas, soja, dunja, kajsija, višnja, trešnja, breskva, šljiva, kruška, jagoda, malina, vinova loza.

Bor (B)

Bor je elemenat koji omogućava razvoj cvetova, fertilnost polena, začeće plodova i pravilan razvoj tkiva plodova. Nedostatak bora se uočava na vrhovima letorasta gde se nalazi lišće čija veličina je redukovana, a vrh letorasta se suši. Na plodovima nekih biljaka dolazi do pojave pukotina, a često je redukovan broj plodova na granama. Višak bora u biljkama se primećuje kao pojava marginalne hloroze na listovima.

Biljke osetljive na nedostatak bora: celer, karfiol, kupus, šargarepa, zelena salata, crni luk, paradajz, šećerna repa (na alkalnom zemljištu), kukuruz, suncokret, detelina, višnja, trešnja, breskva, kruška, vinova loza.

Mangan (Mn)

Kao specijalni aktivator enzima u biljci, mangan predstavlja važan mikroelemenat. Vrši ulogu biokatalizatora u formiranju hlorofila i poboljšava formiranje skroba i šećera u biljkama. U slučaju alkalnih zemljišta javlja se nedostatak mangana koji se uočava na lišću sa pojavom žuto-zelene hloroze između nerava lista.

Biljke osetljive na nedostatak mangana: krastavac, zelena salata, pasulj, crni luk, karfiol, krompir, španać, pšenica, ovas, šećerna repa (na alkalnom zemljištu), kukuruz, soja, šljiva, kruška.

Cink (Zn)

Uloga cinka u biljkama je višestruka, a najvažnija je u formiranju hlorofila. Cink sprečava nakupljanje suvišnih kiselina u listu i učestvuje u ćelijskom disanju. Na letorastima se može uočiti njegov nedostatak. Listovi na sredini letorasta se skupljaju i formiraju rozetu. Pri jačem nedostatku cinka veličina plodova može biti značajno smanjena.

Biljke osetljive na nedostatak cinka: kukuruz, soja, pasulj, kajsija, višnja, trešnja, šljiva, jabuka.

Molibden (Mo)

Elemenat koji ulazi u sastav hloroplasta biljke, pa time predstavlja važan činilac fotosinteze. Reguliše transport gvožđa kroz biljku i doprinosi usvajanju azota formiranog od leguminoza. Nedostatak se ogleda u marginalnim hlorozama i savijanju starijeg lišća na sredini grana.

Biljke osetljive na nedostatak molibdena: kupus, brokoli, karfiol, zelena salata, grašak, španać, paradajz, lucerka, detelina, soja, duvan, vinova loza.

Bakar (Cu)

Direktno ili indirektno utiče na brojne fiziološke procese u biljci, povećava prinos, ubrzava sazrevanje i poboljšava kvalitet plodova. Pri nedostatku ovog elementa slabija je oplodnja, dolazi do gubitka nekoliko cvetnih grana ili cvetova. Mlade biljke venu, lišće dobija pepeljastu boju i suši se.

Biljke osetljive na nedostatak bakra: crni luk, zelena salata, kupus, brokoli, šargarepa, celer, plavi patlidžan, španać, paradajz, paprika, lubenica, pšenica, ovas, suncokret, lucerka.

Neophodni elementi iz zemljišta često su nepristupačni biljkama. Za unos hraniva preko korena potrebno je da se u zemljištu svakodnevno nepristupačne forme elemenata mobilišu u pristupačne, dovoljne da obezbede biljku potrebnom dnevnom količinom hraniva. Na pristupačnost elemenata u zemljištu utiču hladno vreme, tip zemljišta, pH reakcija zemljišta, kao i sadržaj vode u njemu. U zavisnosti od navedenih faktora u zemljištu mogu nedostajati elementi u pristupačnom obliku, iako je ono prethodno prihranjeno veštačkim đubrivom.

Biljke imaju potrebe za elementima u određenim fazama rasta i razvoja ploda, pa se u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji ne možemo osloniti na varijabilnu dostupnost hranljivih elemenata iz zemljišta.

Na primer, unošenje svih mikroelemenata u zemljište odjednom na početku vegetacije nam ne garantuje da će element bor biti u pristupačnoj formi u vreme rasta ploda, a njegov nedostatak u toj fazi može da izazove pucanje ploda.

Folijarno prihranjivanje daje sigurnost proizvođaču da će biljka usvojiti hraniva u kratkom vremenskom intervalu i biti obezbeđena njima u tačno određenoj fenofazi razvoja, kada su joj i najpotrebnija.

Folijarnim prihranjivanjem možemo dobiti plodove prve klase, dostojne na svim inostranim tržištima, otkloniti alternativnu rodnost kod višegodišnjih zasada voća, kao i povećati otpornost biljaka na bolesti i poleganje.

Ishrana biljaka, iako je često zanemarena, ima veliki značaj u kontroli razvoja biljnih bolesti. Većina zemljišta i podnevlja u kojima se biljke gaje obiluju mnoštvom zaraznog materijala koji potiče od velikog broja patogena. Biljka koja trpi nedostatak hranljivih materija, imaće manje energije i biće podložnija stresu izazvanom negativnim uticajem atmosferskih nepogoda, napadu bolesti i štetočina.

Svaki hranljivi elemenat ima značajnu ulogu za pravilan rast i razvoj biljke bilo da učestvuje u fiziološkim procesima u biljci, ulazi u sastav biljnih organskih jedinjenja ili utiče na formiranje čvršćih ćelijskih zidova i ostalog tkiva. Čvrst ćelijski zid kao i intercelularni prostori u njemu povećavaju fizičku otpornost biljke i predstavljaju prvu liniju odbrane od napada mnogih gljivičnih  oboljenja.

Npr. spomenuli smo da je kalcijum elemenat najznačajniji za strukturu ćelijskih membrana i da u njegovom odsustvu ćelije pucaju, pa u njegovom odsustvu u biljnoj ishrani možemo očekivati pojačani razvoj fitopatogenih gljiva i bakterija poput Erwinia carotovora, Sclerotinia sp, Fusarium sp, Botrytis sp. na raznim biljkama.

Pravovremena ishrana, gde se svaki elemenat dodaje u određenoj fenofazi biljke podiže imunitet biljke a time povećava i njenu otpornost prema bolestima i smanjuje potrebnu količinu zaštitnih sredstava za suzbijanje istih.

Na taj način utičemo na postizanje boljeg kvaliteta plodova i povećanje prinosa.

U skladištu na plodovima se tokom čuvanja mogu razviti razne fiziološke bolesti prouzrokovane nedostatkom kalcijuma u biljci, a najčešće su: gorke pege, staklavost ploda, posmeđivanje pokožice – skald, senescencija… Kalcijum kao elemenat učestvuje u izgradnji ćelijskog zida i utiče na čvrstinu plodova i zato je veoma važno da bude zastupljen u biljnoj ishrani.

Ovakvi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti. Da bi se postigao vrhunski kvalitet ploda za tržište, ove bolesti se moraju svesti na najmanju moguću meru, što se može postići folijarnom aplikacijom kalcijumom 7-10 dana pre berbe.

Folijarnom prihranom kalcijumom plodovi se moraju okupati, jer kalcijum teško mogu usvojiti iz grana i listova, obzirom da je nepokretan u biljci, pa se ne premešta iz jednog organa u drugi.

Za postizanje adekvatnog efekta u tretiranom usevu (bilo da je reč o primeni herbicida, fungicida ili insekticida), pH vrednost vode u koju dodajemo određeni pesticid ili pesticid i đubrivo je od velikog značaja.

Usled neodgovarajuće pH vrednosti vode i rastvora preparata za zaštitu bilja (pH > 7) može doći do njegovog razlaganja, narušava se stabilnost rastvora a samim tim i efekat dejstva preparata. Iz tog razloga proizvođači često ponavljaju tretmane ili povećavaju doze pesticida, čime se može prouzrokovati pojava fitotoksije na biljkama. Zato je veoma važno da pH radnog rastvora iznosi oko

6-6.5.

Npr. aktivna materija dikamba koja se koristi za suzbijanje širokolisnih korova u kukuruzu je stabilna i najaktivnija pri pH vrednostima 5-6, dok se pri višim pH vrednostima rastvora razgrađuje. Takođe, za suzbijanje korova u šećernoj repi koristimo, između ostalih, herbicide na bazi aktivne materije fenmedifam koja se razgrađuje u alkalnim uslovima, tj. na višim vrednostima pH.